Kada na termometru u podnožju planine vidiš 35⁰ C, a svega nekoliko sati kasnije stojiš na snegu na 14⁰, znaš da si na mestu koje pomera granice. Transfagarašan nije samo put – moćne, smaragdne serpentine koje zmijoliko vijugaju kroz oblake izazivaju onaj poseban, opojni nalet adrenalina čak i ako nisi tip za ekstremna uzbuđenja.

Mnogi će reći: „Dovoljno je da se popneš do jezera Balea i vratiš se.“ Moj savet? Ne slušaj ih.

Čari ovog puta se kriju u svakoj krivini, svakom vidikovcu i svakom zalogaju autentičnog sira. Pozivam te da pođeš sa mnom na road trip od mesta Kurtea de Arđeš do Sibinja – na putovanje koje ispunjava pozitivnom energijom.

Istorija Transfagarašana i Top Gear popularnost: Zašto je ovaj put slavan?

Od Čaušeskove vojne ideje do svetske slave i Top Gear-a

Ovaj magičan put ima prilično dramatičnu istoriju. Izgrađen je između 1970. i 1974. godine po naređenju Nikolaja Čaušeskua, koji je nakon sovjetske invazije na Čehoslovačku želeo brzi vojni prolaz preko planina za prebacivanje trupa u slučaju napada. Zvanični podaci komunističkih vlasti navode da je tokom izgradnje puta život izgubilo 40 radnika i vojnika. Uglavnom u nesrećama i od posledica odrona ili eksplozija dinamita. Drugi izvori kažu da se stvarni broj žrtava meri u stotinama.

Put doseže maksimalnu nadmorsku visinu kod tunela Balea 2 042 metra. Usponi variraju zavisno od strane sa koje se penje, pa se tako na severnoj strani prosečan nagib kreće oko 5,2%, na južnoj 4,9%. Мaksimalni dostiže 8,9%.

Danas je njegova namena potpuno turistička – slavu je stekao kada ga je čuveni Top Gear proglasio jednim od najatraktivnijih puteva na svetu za vožnju. To ga je učinilo Mekom za vozače i putnike iz svih krajeva planete koji u desetinama hiljada hrle svake sezone.

Karpati, najviši vrh Rumunije i pravila vožnje

 

Planina Fagaraš deo je Južnih Karpata (Transilvanskih Alpa) i na njoj se nalazi Moldoveanu, najviši vrh Rumunije (2 544 m). U okviru globalne akcije Međunarodne astronomske unije krajem 2019. godine, jedna zvezda udaljena 536 svetlosnih godina od Zemlje zvanično je dobila ime Moldoveanu, u čast ovog vrha.

Kada je Transfagarašan otvoren?

Klima ovde ume da bude izuzetno surova, a vreme se menja u sekundi. Zato imajte na umu važno pravilo: visokoplaninski deo puta je strogo zatvoren noću. Policija zatvara put uveče oko 21/22:00 h i otvara ujutru u 07:00 h zbog neosvetljenosti, magle i divljih životinja. Takođe je put zatvoren u zimsko doba godine- najbolje vreme za posetu je od juna do oktobra.

A period između je idealan da posetite najlepše terme u Evropi 😉

Planiranje rute i smer vožnje: Da li je bolje od juga ka severu?

Kurtea de Arđeš – više od polazne tačke

Kurtea de Arđeš (Curtea de Argeș) nas je potpuno osvojila. Grad je cenovno veoma pristupačan, uređen i čist. U glavnoj ulici okruženoj drvoredom, nalaze se štandovi sa odličnim ceđenim sokovima, a za preukusnu hranu topla preporuka ide hotelu i restoranu Curtea Veche.

Iako se manastir trenutno rekonstruiše (što je prava šteta), pravo iznenađenje nas je čekalo u zalazak sunca – predivno jezerce sa restorančićem By the Lake, idealno za miran početak avanture.

Zašto krenuti rano?

Zlatno pravilo je: poranite ako mislite da izbegnete gužvu i obiđete sve. Mi smo u 8 h ujutru krenule iz Kurtee, birale radni dan i planinu imale maltene samo za sebe. Podesite stanice na putu i obratite pažnju da ne omašite stanicu kod brane Vidraru jer nema puno mesta niti prostora da se vratite.

Transfagarasan iskustva vozača: Da li je put zaista opasan?

Put nije bauk

Put je korektan, mestimično ima rupa i neravnina pa je neophodan oprez. Prva deonica (iz pravca juga) na mapi deluje zastrašujuće, vodi uz dolinu reke Arđeš do brane i jezera Vidraru, a zatim nastavlja serpentinama ka vrhu.

Tunel se nalazi baš na vrhu planine i spaja južnu i severnu stranu. Na nekoliko mesta se prolazi kroz galerije preko kojih se sliva voda. Na celom putu ćete nailaziti na (zgodna i manje zgodna) proširenja na kojima možete zastati. Vozači su vrlo korektni i nisam primetila da iko juri i ugrožava druge.

Mnogi zaziru od Transfagarašana misleći da je opasan za vožnju. Ako ga uporedite sa našim balkanskim putevima koji su često bez bankina, sa uskim kolovozom punim šlepera i autobusa koji jure, Transfagarašan je potpuno opušten za vožnju.

Primetićete table sa upozorenjima na medvede na kojima je izričito zabranjeno hranjenje životinja. U južnom delu planine najviše ih ima oko jezera Vidraru i tvrđave Poenari jer su upravo tu i najgušće šume. Isto je i na severnoj strani kada se spuštate sa planine, čim krenu guste šume ponovo se pojavljuju upozorenja na medvede.

Praktični saveti za vožnju: rumunska vinjeta, kamere i propisi

Vinjeta i pravila na putu

Prva stvar koju treba da rešite pre polaska je vinjeta. Kupila sam je online, što je najbrža i najsigurnija opcija (na sajtu Roveniete.ro). Nakon kupovine stiže vam potvrda na mail i to je sve. Što se puteva u Rumuniji tiče, strpljenje je neophodno. Sela ima mnogo, sa južne strane planine bukvalno kilometrime se smenjuju mesta a i brzina – sa 50km/h na 30km/h. Kamere su postavljene u naseljima pa predlažem da poštujete signalizaciju.

Napomena: Ovaj tekst sadrži affiliate linkove. Ako rezervišete ili kupite preko njih, mi možemo ostvariti malu proviziju, bez ikakvog dodatnog troška za vas.

Koji smer izabrati: Kurtea ili Sibinj?

Smer zavisi od toga odakle dolazite. Mi smo izabrale Kurteu kao polaznu stanicu jer nam je južni prilaz bio prirodan izbor, ali ako dolazite iz pravca Beograda, možda je logičnije da izaberete smer Sibinj – Kurtea. Udaljenost od Beograda do Kurtee je oko 7 h vožnje, do Sibinja 5 h, pa je noćenje u jednom od ovih gradova odlična ideja da se odmorite pre avanture.

Sibinj ima svoj aerodrom tako da putnici iz udaljenijih krajeva mogu da rentiraju auto i provozaju se ovim putem. Klikni na link i pronađi auto.

Gde odsesti u Kurtei?

Smeštaj u Kurtei je prilično raznolik, tako da imam nekoliko predloga:

Hotel Subcarpati je ono što gosti smatraju odličnim odnosom cene i kvaliteta.

Casa Sima– ovaj pansion važi za jedno od najbolje ocenjenih mesta u samom gradu, prepoznatljiv po besprekornoj čistoći i toplom gostoprimstvu;

Perla Argesului– u prelepom prirodnom okruženju odmah izvan grada nudi veliki spoljašnji bazen sa grejanom vodom i drveni đakuzi na otvorenom;

Pensiunea Ruxi– odlična lokacija, lepo dvorište i udoban nameštaj.

Ostale dobro ocenjene smeštaje potražite na ovom linku.

Uputstvo za usputne stanice: Tvrđava Poenari, brana Vidraru i jezero Balea

Tvrđava Poenari

Poenari je prava tvđava grofa Drakule, za razliku od dvorca Bran koji se mnogo češće pominje u pričama. Ujedno je to i prva stanica na Transfagarašan putu. Nalazi se na 850 m nadmorske visine u gustom šumskom području odakle se dolina reke Arđeš vidi kao na dlanu. Vlad Cepeš je zaista u njoj živeo i odavde vodio neku vrstu gerilskog rata sa Turcima. Izgrađena je početkom 13. veka od strane vlaških vladara.

Kako je obnovljena?

Vlad je iskoristio prinudni rad svojih neprijatelja (plemića) koje je zarobio jedne uskršnje večeri i zajedno sa porodicama bez adekvatne odeće i obuće doveo ovde da vuku kamenje i golim rukama grade dvorac. Retki su preživeli. Figure ljudi nabijenih na kolac simbolizuju ono što je u neku ruku brend Vlada “Cepeša”(nabijača na kolac) – surovost kojom se borio protiv Turaka i suzbijao kriminal u sopstvenoj zemlji. Još uvek pamtim priče iz ranijih poseta Rumuniji da su u njegovo doba na česmama bili zlatni vrčevi koje gle čuda, niko nije smeo da dira.

Iz zamka Poenari ću pamtiti jednu novu legendu- o tome kako se njegova supruga bacila sa zidina zamka kada su ga potpuno opkolili Turci, dok je Vlad uspeo da pobegne. Najpre kroz tunele a onda uz pomoć seljaka koji su potkovice njegovog konja i konja njegovih pratilaca okrenuli naopačke, čime su potpuno zavarali trag Turcima!

Kako se stiže do nje?

Mali parking se nalazi baš pored glavnog puta, a da bi se stiglo do tvrđave potrebno je malo kondicije i oko 45’ hoda. Pešači se stazom od 1480 stepenika koja je električnom ogradom zaštićena od medveda.

Ulaznica košta 30 rona, a radno vreme je od 10-17h.

Brana i Jezero Vidraru

Vidraru Dum– brana Vidraru sa impozantnih 166 m visine i dužinom luka od 305 m uspeva da uskladišti preko 450 miliona m³ vode i jedno je od arhitektonskih čuda Rumunije. Najbolji pogled se pruža sa brda na kome se nalazi spomenik Prometeju. Kod čuvene brane Vidraru gužva je skoro uvek prisutna, a parkinga je malo. Iz pravca juga manji parking je pre ulaska u tunel, ako njega omašite odmah nakon prelaska brane sa leve strane je još jedan parking. I to je sve. Eventualno da ostavite auto na nekom proširenju.

Vodopad Kapra, sir i kobasice

Vodopad Kapra (Kozji vodopad) se napaja vodom iz istoimenog glečerskog jezera. Iz pravca juga nalazi se sa vaše strane puta. Prelepa vodena zavesa prekriva stene do visine od 35m.

Pored vodopada nema klasičnog parkinga ali ima dovoljno proširenja za kraću pauzu. Naišle smo na štandove sa suvenirima i lokalnim specijalitetima.

Polutečni ovčiji sir upakovan u valjkaste posude i domaće kobasice su pun pogodak (cena je okvirno 15-18 RON-a za 100 g).

Spomenik-čovek pomera planine

Na nešto većoj visini sa leve strane puta je spomenik posvećen graditeljima ovog puta koji simbolizuje koliko je truda čoveku potrebno da savlada snagu prirode. Odatle se pruža baš lep pogled na južne padine Fagaraša.

Jezero Balea, sneg u julu i priče sa planine

Na samom vrhu, kod jezera Balea, čeka vas pravi mali planinski svet.

Na nadmorskoj visini od 2034 m, možete sresti pastire sa stadima i vernim šarplanincima, zasladiti se kurtoš kolačem ili sesti u restoran sa sjajnim pogledom, na kafu i ručak.

Postoji parking sa jedne i sa druge strane puta i na njemu ume da bude gužva.  Parking je odmah nakon što izađete iz tunela (ako dolazite iz pravca juga). Naplaćuje se u trajanju od minimum 4h- 20 RON-a (sa leve strane). Mesta nisu iscrtana, zemljani je i parkirate gde je slobodno. Ja sam skoro pa na snegu parkirala. Sa suprotne strane je uređeniji parking koji se plaća po satu. Neophodno je da imate rumunski novac za plaćanje parkinga.

Posebna atrakcija je fotograf kod koga možete izabrati zabavne rekvizite – od ogrtača od ovčije kože do pušaka i lovačkih šešira – tu su nastale najsmešnije uspomene. Krenuli smo od toga da moramo da platimo što se slikamo pored medveda, a došli do toga da smo dobile na poklon magnetiće.

Ima dosta tezgi sa kvalitetnim (a mekanim) vunenim čarapama i lepim krznenim prslucima tako da ni kupovina nije isključena 😉

U pogledu možete uživati sa par zanimljivih vidikovaca, a postoji i zip line.

Savet: Ne zaboravite kremu za sunčanje – na ovoj visini sunce i te kako prži!

Da li je moguća poseta zimi?

Moguća je. Žičara kreće tačno od planinske kuće “Bâlea Cascadă” (Cabana Bâlea Cascadă), koja se nalazi na nadmorskoj visini od oko 1.234 metra. Ova donja stanica je smeštena odmah pored vodopada Balea, na severnoj strani planinskog prevoja Transfagaraša. Iz mesta Cartisoara se zimi stiže do ove stanice jer se sneg redovno čisti. Ako uslovi nisu odgovarajući žičara neće raditi, pa pre polaska obavezno proverite. Posebnu atrakciju predstavlja čuveni Ledeni hotel koji se zimi gradi od blokova leda iz jezera.

Povratna karta za žičaru košta 100 RON-a (oko 20 e).

Kao i sve i Fagaraš ima svoju tamnu stranu: ovde se 1977. godine dogodila najteža lavina u istoriji rumunskih planina u kojoj je stradalo 23 planinara i skijaša. Inače u zoni jezera Balea, opasnost od lavina na skali od 1-5 iznosi 4!

Pored prelepog pejzaža i vožnje po snegu u julu, planina je poznata i po mrkim medvedima.

Medved kao zaštitini znak Transfagarašana

Medvede ćete videte na objavama sa Transfagarašana, na magnetićima i većini suvenira jer Rumunija je zemlja sa najvećom populacijom medveda u Evropi! Table koje upozoravaju na medvede su sa obe strane planine bliže podnožju. I dok smo mi žalile što nismo naišle ni na jednog medveda, verujem da je to bilo na sreću motociklista i usamljenih biciklista koje smo sretale na putu.

Vodopad Balea

Balea je izuzetno atraktivan kaskadni vodopad, najviši u Rumuniji, visine oko 60 m. Do njega se može stići pešice stazom dugom 1,3 km ali neka vas to ne zavara jer je potrebno oko 1h hoda u jednom smeru. Staza kreće sa stanice Cabana Balea Caskada i vodi uz planinski potok. Obeležena je crvenim oznakama. Ume da bude uzana, klizava i sa krupnim kamenjem.

Obavezno: za ovu stazu ponesite obuću za planinarenje i udobnu odeću, nemojte ići zimi i idite u vreme kada ima najviše turista (bez obzira što ćete se na nekim delovima jedva mimoići). Bezbednije je zbog medveda.

Mi ga nismo ga obišle, jer smo želele da malo vremena provedemo u Sibinju…

Sibinj (Sibiu): Šta videti u gradu čije kuće imaju „oči“

Istorija, mostovi i Astra park

Put smo završile u Sibinju, prelepom saksonskom gradu koji vas osvaja na prvi pogled. Kuće sa onim karakterističnim prozorima-očima na krovovima, Most laži, trgovi i istorijsko jezgro čine ga pravim biserom i sasvim sigurno jednim od najlepših rumunskih gradova.

Ne propustite grob sina grofa Drakule, a ako imate vremena obavezno obiđite park Astra. To je mesto malo izvan grada koje apsolutno preporučujem za šetnju i odmor nakon duge vožnje. U parku možete provesti i čitav dan, a na ulici preko puta parking je besplatan. Meni deluje kao Central park u malom. Verujem da je u jesen prelep!

Ulaznica košta oko 10e i kupuje se na automatu na ulazu.

Hedonizam na Malom trgu: Muškat Otonel i savršena večera

Nakon svega, Sibinj te nagradi na najbolji mogući način. Hrana u restoranima je bila fantastična, čemu je doprineo i lokalni Muškat Otonel (Muscat Ottonel) koji smo pijuckale sedeći na Malom trgu. Dok posmatraš te prelepe fasade i upijaš opuštenu atmosferu grada, shvatiš da je ovaj road trip bio pun pogodak od početka do kraja.

Gde odsesti u Sibinju?

Izdvojila sam nekoliko- cenovno i kategorijski različitih smeštaja:

Artisans Boutique Villa -ovaj butik smeštaj spaja srednjovekovni šarm sa vrhunskom elegancijom;

Magister SEVEN– porodični butik hotel nudi autentičan osećaj “doma daleko od kuće” u pedantno obnovljenoj istorijskoj kući;

Rosen Villa-smeštena u mirnom i zelenom delu grada, a opet na svega 5 do 10 minuta lagane šetnje od istorijskog jezgra.

Veliku ponudu jako dobrih apartmana možete pronaći na sledećem linku.

Za kraj- da li je Transfagarašan vredan putovanja?

Transfagarašan nije samo vožnja, to je doživljaj koji vas ispuni pozitivom. Od mirnih zalazaka pored jezera u Kurtei, preko snežnih vrhova Balea jezera i priča o planini, do arhitektonske magije i vina u Sibinju – ovo je road trip koji se ne zaboravlja. Priželjkivala sam ga odavno, a organizovala se za jedan dan. Javite mi svoje utiske 😉(i pre polaska proverite tečnost, ulje i kočnice ;))

Česta pitanja o Transfagarašanu (FAQ)

Share on Facebook