Tropea: Obala bogova gde se sunce ispraća aplauzom

Ako postoji mesto na mapi Italije gde vreme ne prolazi, već se pretvara u najlepše uspomene, to je Tropea. Dok sam u baru Lido Calypso gledala kako se poslednji zraci sunca prelamaju kroz kristalnu vodu i udaraju o onu karakterističnu stenu, shvatila sam jednu stvar – ovde niko ne žuri. U Tropei se život meri trenucima: onim kada uz čašu vina i smeh, ceo grad aplaudira dok sunce tone u Tirensko more.

Tropea nije samo destinacija, to je miris soli, ukus savršenog gelata i onog čuvenog crvenog luka (cipolla rossa) koji dominira tezgama. To je grad u kojem će vas u pizzeriji That’s Amore na ulazu dočekati čašom prosecca, a veče pretvoriti u nezaboravnu žurku uz daire i muziku zbog koje se osećate kao kod kuće. Od šarmantnog kutka Frida do vidikovaca sa kojih puca pogled na Eolska ostrva, ovo je mesto koje je nadmašilo sva moja očekivanja. Kalabrija je divlja, gostoljubiva i, što je možda i najveće iznenađenje – izuzetno pristupačna.

 Put do raja: Kako doći u Tropeu?

Najbliži aerodrom je u mestu Lamezia Terme koje je 60-tak km udaljeno od Tropee. Naš let je bio iz Sofije, trajao je oko 1:30h, u povratku i kraće. Koliko ova destinacija nije popularna govori i podatak da je u oba smera avion bio poluprazan i komotno smo imale ceo red za sebe 😊 Pretragu letova pogledajte na sajtu Kiwi-ja.

Ako se odlučite da letite iz Sofije, vinjetu kupite online na Bgtoll, gorivo sipajte u Bugarskoj (cene variraju ali su uvek niže nego u Srbiji). Parking možete rezervisati na sajtu Park&Travel (otprilike 7e po danu).

Od mesta Lamezia Terme do centra Tropee?

Taxi kao najjednostavniji i najbrži izbor

Zbog kasnog leta (koji je pritom i kasnio), unapred smo rezervisale taxi. U dolasku smo dobile gratis vožnju (preko Bookinga, u organizaciji Gotravela). U povratku smo angažovale istog prevoznika po ceni od 80e.

Kombinacija busa i voza-jeftinija varijanta

Jeftinija varijanta je kombinacija busa (aerodrom-glavna železnička stanica) a zatim voza. Ispred glavnog terminala je stanica autobusa Lamezia Airlink, linija 90, koji vozi direktno do železničke stanice Lamezia Terme Centrale. Odakle dalje idete vozom do Tropee- okvirno vožnja traje oko 1h 15’.

Kartu za bus najbolje je kupiti na kiosku u okviru aerodroma, košta oko 1,5 e dok je u busu nešto skuplja, Na železničkoj stanici karte se kupuju na automatima i pre ulaska u voz potrebno ih je poništiti na drugom automatu. Cena je 5-6 e.

Ukoliko kartu kupujete online preko sajta Trenitalia stavite početnu stanicu Lamezia Terme Aeroporto i kupićete kartu koja uključuje i šatl bus i voz.

Napomena: obavezno proverite red vožnje jer poslednji voz za Tropeu u večernjim satima kreće između 20 i 21h…

Rentiranje auta-najkomforniji način

Ukoliko volite da sami određujete gde ćete i kada putovati po Kalabriji, najbolji način je rentiranje auta na samom aerodromu. To možete uraditi na sledećem linku preko DiscoverCars-a.

Gde odsesti u Tropei– moji predlozi za savršen boravak

Za hedoniste i zaljubljenike u poglede

Ako želite da se svakog jutra doručkujete uz predivnu panoramu moja preporuka ide za Hotel Rocca Della Sena. Pogled sa njihove terase vredi svake pare.

Urbani vajb u srcu starog grada

Svima koji vole da zakorače direktno u kaldrmisane uličice i budu na korak od najbolje granite, preporučujem La Dolce Vita in Tropea. Ako smem da imam favorita, ovo bio bio sigurno.

Uz jaku konkurenciju od strane Tropea Vetera Luxury Home.

Za mir i vrhunski luksuz

Zonu apsolutnog mira i luksuz sa istorijskim bekgraundom možete pronaći u starom manastiru pretvorenom u hotel. Reč je o Villi Paola.

Za samostalne putnike i odličan odnos cene i kvaliteta

Mediterranean Boutique Hotel ima presladak bazenčić i neverovatan pogled. Dobrim pogledom se može pohvaliti i Tropea Boutique Hotel.

Naš izbor bio je Burmaria apartment -dobro pozicioniran, potpuno opremljen, sa lepim dvorištem i ljubaznom vlasnicom. Na maksimalno 10’ hoda je plaža, centar grada i železnička stanica. Market ? je još bliži. Za one koji rentiraju auto ima i svoje parking mesto što u Tropei nije nebitno. Ista vlasnica u samom centru ima Ai Tigli apartman, možda vam se viši svidi.

Nešto dalje od plaže ali jako dobro ocenjeni su B&B Leonida, MargAni Tropea i B&B Kamalei.

Pogledaj cene i slobodne datume ovde. Moja je preporuka rezervacija smeštaja ranije jer se dobri brzo rasprodaju i tokom leta mnogo skoče cene. Mi smo rezervisale 2 meseca ranije, čak i bez mogućnosti otkazivanja i povraćaja novca.

Plaže Tropee kojima filteri nisu neophodni

Plaža u Tropei duga je skoro 2 km i čini je više manjih uvala sa posebnim nazivima.

Spiaggia del Convento

Spiaggia del Convento se nalazi direktno ispod crkve, od ulaza desno. Nije prevelika, pa preporučujem da poranite, ppsebno ako dolazite autom i treba da nađete parking mesto. Divan sitan pesak, šareni suncobrani i boja vode kao sa razglednica. U zaleđu vijuga Lungomare i izdižu se stene kao zidine na kojima leži Tropea. To je slika koja se najčešće viđa na razglednicama. Dubina kreće odmah i naglo. Idealno je za fotkanje jer su stene svuda okolo. Na ovu plažu se ka severu (ka luci) nastavlja Rotonda…

Spiaggia della Rotonda

Spiaggia della Rotonda je prostranija od prethodne sa čistom i bistrom vodom i dubinom koja raste sa svakim korakom. Veliki deo plaže je slobodan, dok komplet ležaljki i suncobrana za ceo dan košta 45e . Šta je ovde spektakularno ? Zalazak sunca! Šta može da vam smeta? Gužva, nekada bude smeća, a iskreno ni barom nisam oduševljena.

I na kraju- plaža Tropea

Dok koračate ka njoj izgleda kao najlepše plaže Kariba- vitke palme, nijanse azurno plave i plovila u daljini. Tropea plaža ima parking kao i dobro uređen kamp.. Ne zato što nam je bila najbliža (istražile smo i druge delove plaže) već smo tu pronašle svoje parče raja-Lido Calypso.

Lido Calypso: Zlatni pesak, tirkizna voda i bar u kojem se zaustavlja vreme

 Tik uz stenu karakterističnog oblika, Lido Calypso se može pohvaliti sitnim zlatnim peskom koji miluje stopala, toplom kristalno čistom vodom i prugastim suncobranima. Tome dodajte bar sa uvek dobrim izborom muzike, pristupačnim cenama i pogledom koji se ne zaboravlja…

U ovom kompleksu je i restoran koji nudi veliki izbor hrane- paste, pizze, morske plodove s tim da se u vreme sieste zatvara. Zbog toga dosta ljudi odlučuje da uzme hranu za poneti koju donesu u bar.

Lido Calypso je opremljena tuševima, toaletom, svlačionicama… Set ležaljki i suncobran za ceo dan koštaju 28e, ali komotno možete čitav dan provesti u baru (bolji je hlad 😉)…

Pećine- Grotta del Palombaro i Grotta di tre Archi 

Grotta del Palombaro i Grotta di tre Archi- ovo je deo za istraživače. To su manje, “divlje” uvale i pećine koje daju onaj autentičan mediteranski osećaj i do kojih se dolazi plivajući. Za spektakularne fotografije bitno je da izaberete pravo doba dana  i ponesete vodootpornu futrolu za telefon.

Istorijsko jezgro Tropee: Balkoni, vidikovci i umetnost življenja

U istorijskom jezgru Tropee ćete pronaći dva balkona sa kojih se pruža spektakularan pogled na crkvu Santa Maria dell’ Isola, Tirensko more i Stromboli.

Vidikovac Affaccio del Corso

Šetnja glavnom ulicom, Corso Vittorio Emanuele, nije samo šoping ili traženje večere. To je priprema za glavni događaj. Dok polako koračate niz ovu ulicu, zidovi starih palata vas kao neki hodnik vode ka vidikovcu Affaccio del Corso. Videćete ogradu i reke ljudi koji čekaju svoj trenutak da usnime kako sunce uranja u Tirensko more. Da li je jedan od najlepših prizora procenite sami…

Dok stojite na ivici shvatate kako grad bukvalno “visi” nad morem. Erozija vekovima oblikuje ove litice a crkva Santa Maria dell’Isola odoleva i prkosi gravitaciji.  

Vidikovac Belvedere Piazza del Cannone (Trg topa)

Primetićete da su ulice uske, a zgrade visoke i zbijene, ofarbane u tople nijanse terakote, oker i boje kajsije. Ta arhitektonska rešenja su zapravo genijalan način prirodne termoregulacije. Uski prolazi stvaraju prirodnu “promaju” i senku u najvrelije doba dana, dok debeli kameni zidovi ovih rustičnih zgrada čuvaju prijatnu temperaturu unutra.

Kruna tog arhitektonskog sklada je Belvedere Piazza del Cannone. Nekada su topovi koji ovde stoje čuvali grad od gusara, a danas je to mesto gde se vodi bitka za najbolji kadar zalaska sunca i vulkana Stromboli. Pred vama je savršen geografski prozor ka Eolskim ostrvima – Stromboli u daljini deluje kao prirodni svetionik koji neumorno ispušta dim, dok se nebo pretvara u paletu narandžaste. Aplauz koji se spontano svake večeri prolomi trgom nije samo običan pozdrav suncu- u mnogim mediteranskim kulturama to je znak zahvalnosti za lepotu koju smo imali privilegiju da doživimo.

Na ovom balkonu je i klupica sa natpisom I love Tropea. Okolo je mnoštvo tezgi sa osvežavajućim napicima i stepenice koje se spuštaju na Lungomare i plažu. Sa druge strane poprečna ulica vodi na Corso Vittorio Emanuele. U njoj je puno suvenirnica, vikendom su tezge sa ručno rađenim nakitom, a svake večeri preukusni kanoli.

Nemojte se zadržati samo u glavnoj ulici. Zađite u poprečne, istražite skrivene delove Tropee i zastanite pored jednog od najfotogeničnijih kutaka-Fride.

Frida

 Frida unosi boje, detalje i neki opušteni hispano-italijanski duh u centar grada. Njen dizajn je magnet za oko – od detalja na zidovima do pažljivo odabranih dekoracija. Po meni je fotogeničnija danju, ali neuporedivo življa u večernjim satima.

Uličica poput one u kojoj je Frida ima dosta. Jedna od njih ima lokal baš takvog naziva koji nam se jako dopao- Vicolo (uličica) 😉

Crkva Santa Maria dell’Isola – motiv sa razglednice

Nema fotografije Tropee bez stene na kojoj stoji crkva Santa Maria dell’Isola, ali malo ko zna kakvu dramatičnu istoriju krije ovaj simbol grada. Tačan datum njenog nastanka se ne zna, ali se zna da su prve strukture ovde između 7. i 8. veka podigli vizantijski isposnici, tražeći mir u potpunoj izolaciji.

Zanimljivo je da je ovo nekada zaista bila potpuno odvojena stena okružena morem. Tek nakon razornih zemljotresa u prošlosti, obrušeni materijal je spojio stenu sa kopnom a ljudi su to malo uobličili. Sama crkva je delimično preživela dva velika zemljotresa (1783. i 1905. godine) koji su joj menjali izgled, a čuvene stepenice kojima se danas lako penjemo uklesane su u stenu tek oko 1810. godine.

Za Santa Maria dell’Isola se vezuje i stara legenda o kipu Bogorodice koji je, kada je stigao sa Istoka, bio prevelik za pećinu, pa je nesrećni stolar koji je hteo da mu skrati noge navodno ostao paralizovan na licu mesta, što je crkvi dalo auru mističnosti.

Plato oko crkve i manja bašta su omiljeni vidikovac koji gleda na beskrajno tirkizno more i zbijene krovove Tropee. Kada prođete kroz njenu mirnu unutrašnjost i ostavite svoju želju da se pročita, shvatite da ova stena nije samo lepa razglednica, već živa istorija koja već više od hiljadu godina prkosi i moru i vremenu.

 Radno vreme je 9-13h i 15:30-19h,  ulaznica košta 3 e.

Gastronomija: Ukusi juga koji se pamte

Cipolla Rossa: Kraljica tanjira – od fileja do gelatta

Fileja alla Calabrese– posebna vrsta testenine sa paradajzom, lokalnom kobasicom Ndujom i čili papričicama (možda najljuće jelo koje sam ikada pojela).

Fileja crema di zucchia al pistacchio– ovo je već jedna od najukusnijih pasti sa sosom od tikvica i belog luka posuta seckanim pistaćima. Cena 10e, a i ukus je za 10…

Lasagna spremljena na kalabrijski način sa pršutom, mozzarellom, parmezanom – fenomenalna. Cena 10+ e

Sva ova jela preporučujem da kupite u Casa spageti.

Arancini– sa cipollom , klasičnim raguom i u mnogo drugih kombinacija. Čak i slatki. Cena 3-4e.

Panini– sendviči koji podsećaju na pucce u Pulji. Ovde su uglavnom sa kobasicom Ndujom i crvenim lukom, ali i sa morskim plodovima.

Parmigiana– jedno od meni omiljenih jela sa plavim patlidžanom i sirom a dopala mi se i pasta Penne alla norma sa plavim patlidžanom i rikotom.

Bele pizze sam prvi put probala i odlične su (Dama bianca i Bologna ).

 Kakve poslastice Kalabrija nudi?

Gelato je tradicionalno dobar u Italiji, ali je na jugu najbolji: sa pistaćima, crnom i belom čokoladom, voćni, ali…ne i sa cipollom. Znači, sladoled od crvenog luka je sigurno jedna od najgorih stvari koje sam ikada probala. Žurila sam do kante da ga što pre bacim!

Brioche con gelato

To je neverovatno ukusan spoj- meki, slatki brioš hleb preseče se po sredini i napuni kuglama bogatog italijanskog sladoleda – a često se preko svega doda i velika kašika sveže ulupane slatke pavlake. Jede se rukama, kao sendvič i predstavlja savršen doručak ili popodnevni užitak tokom letnjih dana u Italiji!

Tartufo je možda i najukusniji : loptasti desert punjen sladoledom, savršenstvo ukusa. Naročito sa limunom i limončelom.

Ko je za piće u Tropei ?

Jako je popularan liker Vecchio Amaro del Capo , baš kao i Bergamot koktel. Čaša vina je 3e ( najskuplju smo platile 6e), likeri su 3e, kokteli 7-9 e.

Na putovanjima volim da probam lokalna vina, pa sam ovde (na plaži Lido Calypso) pronašla domaće belo vino baš po svom ukusu. Od piva sam videla da najčešće služe Messina i ono je oko 3-4e.

That’s Amore: Pizza, prosecco i atmosfera koja diže na noge

That’s Amore je pizzerija koja ima jednu od najboljih reklama i nema šanse da je ne vidite u postovima o Tropei. Smeštena u glavnoj ulici (na putu ka vidikovcu Affaccio del Corso), svake večeri organizuje šou za svoje goste čime privlači puno posetilaca ali i gledalaca. Na ulazu će vas dočekati čašom prosecca i zabavljati dok čekate da se oslobodi sto. Omiljeno je mesto za organizovanje devojačkih/momačkih večeri, gosti dobiju daire i cela bašta bude na nogama.

Sem dobrom atmosferom, može se pohvaliti i dobrom hranom. Pošto smo došle na pizzu, iskombinovale smo  dva ukusa: That’s Amore i Bufalinu.

Cene su pristupačne (10-14e su pizze), testenine i plodovi mora nešto skuplji. Coperto se plaća 2,5 e po osobi.

Vodič kroz troškove: Zašto je letovanje u Kalabriji pristupačnije od očekivanog

Jedna od stvari koja me je najviše iznenadila jeste koliko je Tropea pristupačna u poređenju sa recimo letovalištima u Grčkoj.

• Kafica i uživanje: Espreso košta između 1,2€ i 2€, dok se pivo i čaša dobrog vina kreću oko 3€. Kokteli su oko 7-9€.
• Restorani: Porcija vrhunske paste košta od 10€ do 15€, a autentična italijanska pica je između 10€ i 13€.

Marketi: Ukoliko volite sami da pripremate hranu ili pravite piknike, cene u marketima će vas oduševiti. Sirevi, pančeta i sokovi su često jeftiniji nego u Srbiji. Jedino na šta treba računati je da je voće nešto skuplje, ali kvalitet i ukus to apsolutno opravdavaju.

Izleti iz Tropee

Arhipelag vatre i vetra: Moje putovanje na Liparska ostrva

Kada se pomenu Liparska ostrva (ili Eolska ostrva, kako ih zovu još od starogrčkih mitova o Eolu, gospodaru vetrova), odmah se setim kako sam jako želela da ih vidim još dok sam obilazila Siciliju. Ovaj vulkanski arhipelag u Tirenskom moru broji tačno 17 ostrva i ostrvaca, ali je samo 7 njih naseljeno. Sam naziv „vulkan“ direktno vodi poreklo od ovog arhipelaga – tačnije od ostrva Vulkano, moćnog suseda koji je ostao za neku sledeću avanturu, dok smo mi ovoga puta odabrale tri bisera:

Lipari: Poznati ritam i vulkanski nakit

Naše putovanje počelo je na Liparima, najvećem ostrvu arhipelaga, koje me je na prvi pogled potpuno podsetilo na Siciliju. Arhitektura sa starim fasadama i ukrasima, specifična mediteranska atmosfera i mirisi iz lokalnih taverni. Samo je nedostajala muzika iz filma  Kum 😉. Upravo ovde, dok sam šetala, pronašla sam savršen suvenir – unikatni nakit rađen od autentičnog vulkanskog kamenja, kao uspomenu na tlo koje pulsira pod nogama. I pojela ubedljivo najbolji sladoled na putovanju – zeleni od pistaća (mislim da se baš i zove Stromboli) ?

Panarea: Fensi minijatura bez automobila

Nakon rustičnih Lipara, Panarea je došla kao potpuno drugačiji svet. Ovo minijaturno, krajnje šik i doterano ostrvce izgleda kao iz kataloga za luksuzna putovanja. Ono što joj daje poseban šarm jeste potpuno odsustvo automobila – ovde se saobraćaj odvija peške, biciklima ili simpatičnim električnim autićima. Savršeno mesto za predah uz kafu i upijanje te prefinjene letnje estetike.

Stromboli: Svetionik Mediterana i moćni “Iddu”

Ipak, kruna ovog izleta, koji u totalu traje savršenih 12 sati plovidbe i uživanja, bio je magični Stromboli. Dok se približavate obali oseća se onaj specifičan, oštar miris sumpora pomešan sa vrelim morskim vazduhom – jasan znak da se nalazite u dvorištu jednog od najaktivnijih vulkana na svetu.

Geografski gledano, priča o Stromboliju je fascinantna. Sam vulkan se uzdiže na 924 metra nadmorske visine, ali se kao prava gromada prostire duboko pod vodom – njegova osnova leži na čak oko 2.000 metara ispod nivoa mora! Vulkan je u gotovo neprekidnoj, strombolskoj aktivnosti vekovima (sa više od 2.000 godina zabeležene istorije), zbog čega je kroz prošlost služio kao prirodni svetionik Mediterana, čiji su plamsaji noću orijentisali mornare. Danas na ostrvu živi tek oko 500-600 stalnih stanovnika, vulkan se smatra umereno opasnim, pod stalnim je nadzorom, tako da se život odvija u usporenom ritmu pod budnim okom “Iddu-a” (što na sicilijanskom znači On).

Dok smo boravile na ostrvu, obišle smo pitomu, zelenu stranu sa neobičnom crnom plažom i nizom prijatnih restorančića. Tu smo probale hrskave arancine koji se dobro kombinuju sa Messina pivom. Odmah preko puta je maleno ostrvce Strombolicchio sa usamljenim svetionikom – to je zapravo impresivni ostatak nekadašnje vulkanske kaldere, odnosno okamenjeni unutrašnji odliv starog gigantskog dimnjaka.

Kako da i vi doživite ovu magiju? (moje preporuke za izlete)

Kada ste u Tropei, nikako nemojte propustiti izlet brodom na Liparska ostrva.

Pošto znam odlično koliko je važno organizovati se bez stresa, na sledećim linkovima možete pogledati proverene opcije i rezervisati svoje mesto:

🌋 Celodnevni izlet brodom na Eolska/Liparska ostrva (Stromboli, Panarea, Lipari): Rezervišite svoju avanturu na ovom linku i doživite erupciju Strombolija sa mora, a možda i Etne 😉

🚤 Ostale ture i krstarenja iz Tropee: Ako želite da istražite skrivene uvale, druge delove obale ili planirate drugačije izlete, kompletnu ponudu i proverene ture možete pogledati na sledećem linku.

Ono što mi nismo stigle, a vama preporučujem je izlet brodom na Capo Vaticano i odlazak u Pizzo.

🧭Zašto je tlo pod našim nogama tako nemirno?

Kada posmatramo erupcije na Stromboliju ili magičnu silu Etne na horizontu, često zaboravljamo da stojimo na jednoj od najfascinantnijih tačaka planete. Geografski gledano, na Zemlji postoje četiri glavne vulkanski nestabilne zone. Sredozemno more je jedna od njih jer se tu sudaraju Afrička i Evroazijska ploča. Na malom geografskom prostoru, gotovo nestvarno zvuči činjenica da se ovde nalaze čak četiri aktivna vulkana: Vulkano, moćni Stromboli, gorostasna Etna i zloglasni Vezuv. Svaki od njih ima svoj “karakter”, ali zajedno čine najmoćniju prirodnu predstavu na Starom kontinentu.

Upravo ovde, kada padne veče, počinje magija. Sa suprotne strane ostrva nalazi se čuvena Sciara del Fuoco (Ulica vatre) – strma padina niz koju usijana lava klizi direktno u more. Dok smo sa broda gledale taj nestvaran prizor, desilo se nešto što se ne viđa svaki dan: sa naše desne strane, na horizontu, Etna je u istom trenutku imala svoju erupciju! Erupcije dva vulkana dok plovite mirnim, tirkiznim morem uz neverovatan zalazak sunca, iskustvo je koje se urezuje u pamćenje za sva vremena.

Scilla: Između mitova, tvrđave i Mesinskog prolaza

Svega 85 kilometara južnije od Tropee, vozom koji klizi obalom za nekih sat i deset minuta, stiže se do mesta gde se mitologija i stvarnost stapaju u jedno – Scillu. Ovo primorsko mesto dočekuje posetioce prelepom plažom sa oblucima i simpatičnim barovima na samoj obali koji gledaju direktno na Mesinski prolaz, tesnac koji odvaja Kalabriju od obala Sicilije.

Čuvar ovog mesta kroz istoriju je impresivna tvrđava (Castello Ruffo) koja se uzdiže na litici I kao da deli mesto na severni I južni deo.. Kada obiđeš njenu unutrašnjost, osim savršenih pogleda na sve strane, viteške dvorane I postavki sa fotografijama bogatog podvodnog sveta ovog dela Tirenskog mora, shvatiš da se ovde doslovno hoda po stranicama antike.

Između Scile i Haribde”- izreka koja je preživela milenijume

Iz ovog mitološkog sudara nastala je čuvena latinska i svetska izreka „Biti između Scile I Haribde“, koja se i danas koristi kada se nađemo u situaciji „između dve vatre“. Moramo da biramo između dva zla, ali nas u svakom slučaju čeka nevolja. Zanimljivo je i da je čuveni reditelj Kristofer Nolan u svom najnovijem filmskom ostvarenju vizuelno oživeo slične motive sudbinskih izbora i vrtloga, što dokazuje da nas ove arhetipske priče i dalje prate.

Zanimljivosti o tvrđavi Castello Ruffo

Od grčkog utvrđenja do plemićkog zamka:

Prvobitnu strukturu ovde su podigli još stari Grci u 5. veku p.n.e. da bi zaštitili svoju teritoriju. Kroz vekove je bila dograđivana od strane Rimljana, Vizantinaca i moćne plemićke porodice Ruffo.

Geološka sudbina:

Tvrđava je više puta stradala u razornim zemljotresima (posebno onom katastrofalnom 1783. godine koji je izmenio obalu celog juga), ali se svaki put podizala iznova, prkoseći i moru i tektonici.

Dom ribara Chianalea:

U podnožju tvrđave nalazi se stari ribarski kvart Chianalea (često zvan „Venecija Juga Italije“), gde kuće izranjaju direktno iz morske pene, a ribari i danas popravljaju mreže ispred svojih vrata na isti način kao pre nekoliko vekova.

Četvrt Chianalea, sabljarka i slatki predah

Iako je stari ribarski kvart Chianalea vizuelno nestvaran – sa kućama čije terase izviru direktno iz morske pene i simpatičnim ribarskim brodićima prišivenim uz obalu – moje iskustvo je imalo i onu realnu, letnju stranu. Spustile smo se tamo u podne, u jeku najveće žege, kada je sve bilo potpuno prazno i uspavano. Iskreno, nije to bila atmosfera za opuštanje i sedenje u nekom od restorana, ma koliko god sve što smo pročitale zvučalo primamljivo.

Ono što se ovde ne propušta, barem kao kulinarska ideja, jeste sabljarka (pesce spada) . Region je nadaleko čuven po tradiciji njenog ribarenja i pripreme, pošto je Mesinski prolaz glavno stanište ovih fascinantnih riba.

Sabljarku smo propustile ali smo spas našle tamo gde ga Italijani najbolje umeju pružiti – u lokalnoj poslastičarnici San Francesco. To je mesto gde se služi tradicionalni gelato (naravno da smo pojele ogromne porcije) ali smo se smo probale i granitu sa čistim voćem. Osvežavajuća, hladna i puna voćnih ukusa, bila je tačka na i ove stanice.

Korisni saveti za putnike

*Za putovanje između gradova slobodno koristite železnicu ukoliko ne rentirate auto. Železnička stanica u Tropei nije velika a karte se kupuju na automatu (možete koristiti karticu) . Moj je savet da možda odmah uzmete i karte za nazad jer se u nekim manjim mestima može desiti da automati ne rade. Proverite red vožnje online ili na stanici, jer vozovi nisu tako česti kao u Pulji recimo, a ni toliko brzi.

*Nabavku u prodavnici, kupovinu ručka ili odlazak na ručak, računajte da uklopite u period pre ili posle sieste koja se ovde poštuje u većini restorana. Najbolje je da I svoje aktivnosti  prilagodite da ne budete dlični na Suncu u najtoplije doba dana jer ume da bude nemilosrdno.

*Sem kartice, uvek imajte kod sebe i nešto keša jer se može desiti da ne primaju kartice.

*Nisam pročitala nigde  već čula od lokalaca, da je šetnja u kupaćem zabranjena u gradu i da su kazne visoke.

*Malo je toga što bih mogla da izdvojim da mi se u Tropei nije dopalo :

Prvo- velika vlažnost vazduha, pojedinih dana tolika da se peškiri za plažu i kupaći ne osuše do sledećeg dana. Zato ponesite one tanke, lagane peškire.

Drugo je ranije pomenuti sladoled od cipolle 😀

Koliko god se oslanjali na WiFi dok smo na putovanju, moj je predlog da ipak imate i svoj internet. Ako ga nemate u paketu, pogledajte ovu ponudu.

Šoping u Tropei?

Kupovina nije primarni cilj ljudi koji dolaze u Tropeu ali možete pronaći odeću domaćih robnih marki i odličnu obuću. Klasične i prelepe kožne sandale možete kupiti za nekih 60/70 e. Rimljanke ručne izrade sa Swarovski kristalima koštaju i preko 300 e. Ima lepih suvenira od gline i nakita sa motivima meduze, kao i zunika i torbi u Dolce Vita dezenu.

FAQ – često postavljana pitanja o Tropei

Zaključak

Kalabrija me je razoružala. Dok smo poslednje večeri posmatrale kako se crveni luk i ljute papričice suše na suncu, a smeh i daire polako utihnjuju u starom gradu, shvatila sam zašto se o ovom delu Italije priča sa nekim posebnim sjajem u očima. Tropea nije razmažena masovnim luksuzom – ona je svoja, glasna, vrela, miriše na more, sumpor sa vulkana i svež espresso. Ona je ona autentična Italija koju smo tražile.

Spakujte kofere i udobnu obuću za silazak do plaže, prepustite se mitovima o Mesinskom prolazu i… pozdravite mi Kalabriju! 🍷🇮🇹

Share on Facebook