Rgotsko jezero-skriveni dragulj Srbije za ljubitelje prirode

Rgotsko jezero, smešteno u srcu Timočke Krajine predstavlja pravo osveženje za sve koji traže mir i lepotu prirode. Ovo smaragdno jezero svojom bistrom vodom, šumovitim obalama i raznolikim živim svetom, nudi nezaboravno iskustvo svim posetiocima. Raj za ljubitelje plivanja, pogodno za strpljive ribolovce i kampere, ispiracija za fotografe. Nije za one koji očekuju komfor i sve na dohvat ruke.

Kako doći?

 Jezero se nalazi na jugozapadnom obodu sela Rgotina. Od Zaječara je udaljeno 14km, od Bora 19km, od Negotina 50km. Iz centra sela nekoliko puteva vodi do njega, a samo jedan ima kvalitetan asfalt. Parking pored jezera je neuređen, ali mesta ima.

Karakteristike jezera

Postanak

Rgotsko jezero je veštačko po načinu postanka. Do 1978. godine ovde se nalazio rudnik kvarcnog peska. Po prestanku rudarenja njegov basen je ispunila izdanska voda. Samo 50m niže, nalazi se još jedno, manje i mlađe jezero nastalo na isti način. Zahvaljujući podlozi od kvarcnog peska voda ovog jezera važi za najčistiju u Srbiji i jednu od najčistijih u Evropi. U prilog tome govori prisustvo biljke hare koju su otkrili ronioci, a raste samo u najčistijim vodama.

Veličina Rgotskog jezera

Površine je oko 3 ha, prečnika 200-300m, dubine 40m.

Jezero hrane vodom izvori na dnu i padavine, a gubi vodu isparavanjem. Tokom skoro pola veka postojanja prošlo je kroz više faza, tako da je od nekadašnjih divnih plaža posutih belim kvarcnim peskom malo njih ostalo, pre svega zbog klizišta i obrušavanja jedne obale. Lokalna zajednica Rgotina i osnovna škola zaslužne su što su obale pošumljene, čime je barem delimično zaštićeno od erozije, a u letnjim mesecima je obezbeđen prijatan hlad.

Pristupačni deo obale polako gubi bitku sa barskim rastinjem pa su plaže sve uže…

Rgotsko jezero za kupanje

Jedna od najvećih atrakcija ovog jezera je njegova kristalno čista voda. Zahvaljujući prisustvu kvarcnog peska, voda je izuzetno bistra i topla, idealna za kupanje i vodene sportove. Sezona kupanja traje od kraja maja do početka septembra. Temperatura vode u letnjim mesecima prelazi 26°C. Nema uređenih plaža, ali mu to i daje posebu draž. Za celodnevni boravak neophodno je poneti sve što vam je potrebno. Na “glavnoj” plaži ima hlada u prepodnevnim satima i najbolji je plićak za decu. Zalazak sunca je odavde najlepši i nju bih preporučila za pozno leto kada na suprotnoj obali sunce rano zađe.

U delu “kod borića” hlada ima tokom celog dana, pesak je beo, voda smaragdne boje. Viseće ležaljke, roštilj i muzika su nešto što se na ovoj plaži podrazumeva.

Postoji još nekoliko delova gde je obala lepa za boravak a ulaz u vodu pristojan.

Ribolov i kampovanje na Rgotskom jezeru

Rgotsko jezero je privlačno i ribolovcima. Bez obzira da li ste iskusan ribolovac ili početnik, ovde ćete sigurno uživati u ovom opuštajućem hobiju. Jezero je davno poribljeno. Najzastupljeniji  su šaran i babuška, koji se uspešno mogu loviti cele godine. Uz prethodnu prihranu najbolji ulov se ostvaruje u proleće i jesen. Među meštanima kruže priče da ima i krupnih primeraka soma. Da li su to samo ribolovačke priče, moraćete da proverite 😉

Kampovanje je sve zastupljenije na obalama Rgotskog jezera. Dva su mesta posebno interesantna kamperima, a česma sa vodom za piće i najbliža prodavnica su u centru sela.

Inspiracija za fotografe

Pejzaži Rgotskog jezera predstavljaju pravu inspiraciju za sve ljubitelje fotografije. Bilo da želite da uhvatite čarobne zalaske sunca, šarenu paletu jesenjih boja, tirkiznu vodu vode, gusti šaš ili divlje patke, ovde ćete pronaći motiv za savršenu fotografiju…

Smeštaj

U samom mestu odličan (istovremeno i jedini) smeštaj nudi domaćinstvo Joksimović. U obližnjem Zaječaru je velika ponuda smeštaja, pa boravak na ovom jezeru možete iskombinovati sa upoznavanjem bogate riznice Narodnog muzeja u Zaječaru i arheološkog nalazišta Feliks Romulijana. Ili možete otići u pravcu Bora pa obići Lazarevu pećinu i kanjon.

I za kraj

Meštani sela imaju problem sa odlaganjem otpada, pa je tako okolina jezera prostor više lokalnih deponija. Bilo bi sjajno, a sa stanovišta životne sredine i urgentno da se taj problem reši.

Upućujem apel svim posetiocima da ne ostave ništa osim otisaka stopala, a onima u čijoj je nadležnosti da se okolina uredi. Zamislite samo staze za šetnju, klupe za odmor, biciklističke staze do npr. Nikoličevske banje, vidikovac iznad jezera, ili čak neki sa kog se vide oba jezera. Korist bi, osim prirode imala i čitava lokalna zajednica. 

Šta kažete na to?